Moja majka

Uzela je lončić u ruke

s večeri, jednom u nedelju,

i tiho tad se nasmešila

i sedela u polutmini –

Donese kući u činiji

večeru tad od milostivih,

ležeći ja sam razmišljao,

oni iz punog lonca jedu –

Bila je sitna, umre rano,

jer sve pralje miru rano,

od teglenja dršću im noge,

od peglanja boli glava –

Mesto vidika – prljavo rublje!

Smirujuća igra oblaka –

para, a za promenu zraka

eto prljavi visoki tavan –

I vidim je, zastaje s peglom,

kap po kap kapital pije,

i kopni, postaje sve manja –

zamislite to, proleteri –

Od pranja već se pogrbila

i nisam znao da je mlada,

u snu čistu kecelju nosi

i poštar joj se tada javlja.