Kakva je bila

Njene zlatne kose više se ne sećam,

Ali znam da su njive u zlatnom sjaju

Kad žutim klasovima leto dozreva

I u tom žutilu opet znam za nju.

Azura njenog oka više se ne sećam,

Ali jesenje nebo kad se otvori,

U septembarskom klonulom pozdravu

Sjaj njenog oka katkad me pogodi.

Ni njenog svilenog glasa više se ne sećam,

Ali u proleće kad livada uzdiše,

Osećam, iz dalekog, nebeskog proleća

Do mene Anin nežan glas dopire.