U dolu još cveta kasnih basta cveće,

Opadne kvet, život odpádi a niet ho...

Još se pred prozorom zeleni topola,

Sem poď, žienka moj a, sem mne v lono, hľa!

al, vidiš, odanle već se zima kreće?

Či ty, čo sa mi dnes k hrudi vinieš s nehou,

I sneg je već pao povrh brega gola.

neklesneš mi zajtra na hrob, zúfalá?

Još u mome srcu leto ne izblede

Óh, povedz, ak umriem skôr, či so slzami

I u njemu cvate pramaleće čelo,

smrtnou plachtou prikryješ ma, mŕtveho?

l tamnu mi kosu prošaraše sede,

A či ťa raz láskou šuhaj dáky zmámi

Dirnu moju glavu zimsko inje belo.

tak, že mena môjho vzdáš sa pre neho?

Odjuriće život, cvat će strti studi…

Závoj vdovský ak raz zahodíš, mne na rov

Sedi mi u krilo, draga, dok sam s tobom!

potom zaves ho jak prápor smútočný:

Ti što sada glavu stavljaš mi na grudi

zo záhrobia si poň vyjdem nocou tmavou

Da l ćeš mi se sutra srušiti nad grobom?

a si odnesiem ho ta do hrobu tmy,

ako umrem prvi, telo mi bez žica

stierať si ním prúdy sĺz pre teba, ktorej

Da l pokrićeš plastom, reći zaleći me?

na mňa zabudnúť tak ľahulinko je,

Da l ćeš zbog ljubavi nekoga mladića

a obviazať srdce poranené, choré,

Hteti da ostaviš čak i moje ime?

čo ťa jednak, aj tam, večne miluje!

Udovičkog vela kad se maneš kleta,

Ko crni ga barjak nad grob moj zadeni,

Doći ću po njega iz podzemnog sveta

Usred tamne noći i uzet ga k meni,

Da sušim njime suze što mi kanu,

Jer me zaboravi, lako i bez boli,

I da njim zavija na svom srcu ranu

Onaj što te tu, i sad, večno voli!