Krajem septembra

U dolu još cveta kasnih basta cveće,

Još se pred prozorom zeleni topola,

al, vidiš, odanle već se zima kreće?

I sneg je već pao povrh brega gola.

Još u mome srcu leto ne izblede

I u njemu cvate pramaleće čelo,

l tamnu mi kosu prošaraše sede,

Dirnu moju glavu zimsko inje belo.

Odjuriće život, cvat će strti studi…

Sedi mi u krilo, draga, dok sam s tobom!

Ti što sada glavu stavljaš mi na grudi

Da l ćeš mi se sutra srušiti nad grobom?

ako umrem prvi, telo mi bez žica

Da l pokrićeš plastom, reći zaleći me?

Da l ćeš zbog ljubavi nekoga mladića

Hteti da ostaviš čak i moje ime?

Udovičkog vela kad se maneš kleta,

Ko crni ga barjak nad grob moj zadeni,

Doći ću po njega iz podzemnog sveta

Usred tamne noći i uzet ga k meni,

Da sušim njime suze što mi kanu,

Jer me zaboravi, lako i bez boli,

I da njim zavija na svom srcu ranu

Onaj što te tu, i sad, večno voli!