Helderlin

je između krošnji starih hrastova znatiželjno

posmatrao kuću gospodina Getea

on je u to doba jutarnju kafu pijuckao

posle kafe cigaru zapalio

i u skrovištu

dima

sa Faustom jedinim njegovim prijateljem

čarne misli izmenjivao

ali tad je već jedva video

u zadnje vreme neobična bolest ga je nagrizla

oči su mu bili sa predmeta isijanom svetlošću

zaslepljeni

vetar je užarene mrvice kvarca i peska nosio

sa mnom ni o čemu ali stvarno ni o čemu

ne bi znao tako pričati

mislio je zavidno

dok je iz levog džepa sitan komad mramora

vadio i dahom zamaglio

Reci Empedokle

kakvog me vidiš

kao mladoženju

odgovorio je čovečuljak

na crnom odelu buket jasmina je imao

sa vitkim kistom je

srebrnastim mlazom vode kitio

obrve i trepavice mrtve neveste

varaš se Empedokle

vredni prsti svilene rukavice

pletu na ruke kostura a uho plačnog dojenčeta

zlatom kite

ali zalud

jednog vetrovitog dana natovareni s tim igračkama

počinjemo

se spuštati

kao dim u tamnoj butelji

kao mladi kritanac ko je među smrtonosnim rogovima

pogrešio korake

u mojoj ćeliji teška olovna ogledala se vrte

njihov oštar sjaj

prereže žile kucavice mojih cvetova

Nad mnom

na zidovima prljavih oluka

nepročitano

sitna dlakava slova zla kobi

se nizaju