Znaš da oprosta nema

Znaš da oprosta nema

zalud je zato čama.

Budi, što bi bio: muško.

Trava ti u stopama.

Greh neće biti lakši,

uzalud ćeš plakati.

Što si tu kao svedok

bar za to se zahvali.

Ne kuni se, ne sudi,

sam sebi kriv ne budi,

ne kleči, ne osvajaj,

rulji se ne priljubi.

Svuda višak ostani,

ne vrebaj lica tajni.

Čovek si, tu čovečnost,

od sebe ne odstrani.

Pamti kako si hroptao

i zalud preklinjao.

Na sopstvenom suđenju

krivo si svedočio.

U slomu oca zvao,

čoveka, kad je bog pao.

U psihoanalizi

bludnu decu našao.

Verovao rečima,

plaćenim okriljima,

gle, niko nikad ne reče,

u tebi dobrog ima.

Lažno su te voleli,

laž ti ljubav kameni.

Sad napeto oružje

na prazno srce stegni.

Sva načela ostavi,

stremi vernoj ljubavi,

kao pas veruj onom, ko

u tebe verovao bi..

1937