Mama

O mami  već nedelju dana

mislim tako od jutra rana.

Sa korpom što joj u krilu stenje

revnosno se na tavan penje.

Al΄ ja sam još iskren čovek bio,

urlikao sam i molio,

nek drugom da rublje sred pene,

nek na tavan ponese mene.

Ona je nemo prostirala,

nije me čak ni pogledala,

a rublje se šušteći vine

blistavobelo u visine.

Kasno je već za plač, a možda sam kriv

što tek sad vidim kakv je ona div:

kosa joj se na nebu vije,

a plavilo po azuru lije.