O mami već nedelju dana
Неделю я брожу в тумане,
mislim tako od jutra rana.
все время думаю о маме,
Sa korpom što joj u krilu stenje
как на чердак с большой корзиной
revnosno se na tavan penje.
она по лестнице скользила.
Al΄ ja sam još iskren čovek bio,
А я был прост и откровенен,
urlikao sam i molio,
орал, вопил с завидным рвеньем:
nek drugom da rublje sred pene,
пускай она белье забросит,
nek na tavan ponese mene.
пускай меня в корзине носит.
Ona je nemo prostirala,
Она молчала и устало
nije me čak ni pogledala,
все на чердак белье таскала.
a rublje se šušteći vine
Белье шуршало и взлетало,
blistavobelo u visine.
блестело, прядало, дышало.
Kasno je već za plač, a možda sam kriv
Теперь бы я держался скромно –
što tek sad vidim kakv je ona div:
я вижу, как она огромна:
kosa joj se na nebu vije,
ее волос на небе пряди
a plavilo po azuru lije.
и синьки цвет в небесной глади.