Flora (detalj)

1. Hexametri

Kopni već kašasti sneg, sa limenih krovova kaplje,

topi se led potamneli, zamire, nestaje tako,

klokoće voda, žubori, ka jarku beži, buja.

Diže se magla laka, zadrhti visina na to,

s blagom čežnjom rumen navlači košulju zori.

Vidiš kako te nežno, očinski volim, Flora!

Ti si mi sa srca odvila, u doba topljenja mekog,

korotu kao sa rane zavoj – ponovo bridim.

Kliče imena tvog struja večna, svetlost čarobna, lomna,

s užasom shvatam, dršćem: sve do sad živeh bez tebe.

2. Tajanstva

Kad pevaju tajanstva

na straži bdim sa smeškom.

Dala si mi dostojanstva

viteško ruho teško.

Vetar i voda zbore,

rumeniš s reči gole.

Srce i oči gore,

samo za tebe mole.

I ja sad pesmu pišem:

jer volim te sa smeškom,

daj mi da lakše dišem

i nosim to ruho teško.

3. Dve milijarde

Dve milijardde ljudi me veže

da im budem životinja verna.

Al΄ od njih ka blagom jugu beže

dobrota i osećanja smerna.

Ne mogu im biti veran, s počašću

da pazim, ko lekar ampulu sa strašću,

njihov svet, predaću se samovlašću

ako me ne spaseš, ljubavi verna.

Potrebna si mi kao zemlja seljaku,

ko čisto sunce i blage kiše,

potrebna si mi ko sunce maku

da procveta i zamiriše.

Potrebna si mi ko što treba masi

kad prkosno drhte siromasi

jer im patnja radost ne oglasi,

rad, hleb, sloboda i reč što dobrotom odiše.

Potrebna si mi, Floro, ko selu

struja, kuće, čkola, bunari;

ko igračka za decu neveselu,

ko što su željni saznanja buntari.

Kao uzor, poštenje za bedu,

kao za ovu buduću pobedu

društva, um i svetlost da je povedu,

um, koji će sebe da ostvari.

4. ...

5. Budi slavna!

Većnisam podoban menama,

duša je označena stenama

otkada, opsednut senama,

otkrih ja Floru međ ženama.

Ona je na poljima rosa,

pouzdanost, snaga prkosa,

zmije gazi noga joj bosa,

patnje im blaži njena kosa.

Ukus će bistroj vodi dati,

ukusu usta žrtvovati,

kada me gone kući me zvati,

očima ždrebe zauzdati.

Ona je dokaz mojih slasti

i dići će me do počasti;

od ništavila i propasti

reč ljubavi mene će spasti.

Poletu mom si dala krila,

bezumlje moje utolila,

ljubavlju si me umorila,

svemira mog si nebo bila, –

pa budi hvaljena i slavna,

voli me za doba buduća i davna,

nijedan nek ti ne bude ravna,

uvek me procenii, o ti, blagodarna!