Vrtlar biću

Vrtlar biću, drvo rašću,

s milim suncem ustajaću,

neću brinuti o drugom

sem o cvetu kalemljenom.

Svaki cvet moj kalemljeni

biće meni omiljeni,

pa neka je i kopriva,

u cvetu mom je istina.

Pušim lulu, pijem mleko,

dobar glas svoj čuvam slepo,

nevolja na mene neće

posadiću samog sebe.

I baš treba, baš to znači,

kada svane, kad se smrači -

kad već propada ovaj svet,

nek bude mu na grobu cvet.

aprila 1925.