Ribe u mreži

U zvezdanoj mreži se potucamo

na obalu bačene ribe,

u ništa nam zjape usta,

suh kosmos ujedaju.

Zalud zove šapućeći

izgubljen element,

jedan protiv drugog

gušeći među oštrim kamenjem, belutcima

moramo živeti i umreti!

Zadrhtaju nam srca.

Naše otimanje brata

ozleđuje, davi.

Na međusobno ziparenje

ni eho ne odgovara;

bud-zašto se ubijamo

i ratujeme, ali moramo.

Ispaštamo, ali naše ispaštanje

ipak nije kazna,

iz pakla nikakva patnja

nas ne spašava.

U ogromnoj mreži se potucamo

i možda u ponoć

bićemo hrana na stolu

jednog silnog ribara.