Toliko pljušti

Oprostićeš li ikada

da sam poverovala

tvoj nedostatak može me usrećiti

Iza spuštenih roletni

uzeto leto je vrebalo

gladiola okrnjeno oružje je držala

tužbalicu isušene stabljike

biljaka naricale

Moje suze na jastuku u kamen su pretvorene

jer bez tebe nisam sebe našla

I tad sam se zarekla

ako ću u tebi ponovo ta biti

koja sam bila

umesto otrcanog volim te

rećiću

dobro je

Ili

pusti me

Dopusti mi da u tvom srcu dom nađem

Mene napuštenog kišobrana

u promaji kupea

voza koji nikad ne stiže nađi

Biću ti potrebna

Toliko pljušti