Tokom jednog života

U spomen mog šurjaka

1

To što je jedno i nedeljivo

isključivo mi, mi sami

slomimo, cepamo na dva dela.

2

Posle potom

kroz dugog dugog života

uzalud pokušavamo slepo, gluho

skrpiti neokaljano

i izvorno platno sveta.

3

Trebali bi umreti u detinjstvu,

na vrhuncu znanja, na visini poniznosti,

ali dalje živimo, krparimo i

dogradimo nepopravljivo.

4

Dobro je što možemo usput-usput i zadnji put

zaspati.