Osma ecloga

Pesnik

Budi blažen starče, dobro podnosiš hod na toj divljoj

brdskoj stazi, dižu li te krila il te proganjaju?

krila dižu, nagoni progone, grom ti seva iz oka,

budi blažen starče, vidim da si starog kova

jedan od glasnih proroka, ali reci mi koji?

Prorok

Koji li sam? Jesam Nahum, rodio me grad Elkos,

oglasio rečima protiv bludnog grada Ninive,

oglasio božjim slovom, bio sam skroz obuzet gnevom.

Pesnik

Poznajem tvoj iskonski bes, ostao je napisan.

Prorok

Ostao je. Ali greh je češći no što je pre bio

i Gospod kakve namere ima ne zna još niko.

Jer rekao je Gospod da će se reke osušiti,

srušit će se Karmel, uvenuti ukras Bašana,

Libana, gore podrhtati, vatra sve uništiti.

I biva tako.

Pesnik

Narodi kolju jedan drugog

i kao Ninive ogoli se ljudska duša. Čemu

služe proglasi i  pohlepni, zeleni roj

skakavaca šta zna? pa čovek je životinjski izrod!

I tu i tamo o zid udaraju nedužne bebe,

zvonik crkve je buktinja, kuća pećnica gde

vlasnik izgara, fabrike u vlastitom dimu se gube.

Užarenom masom juri cesta pa u nesvest pada,

kipti užasan krevet bombe, poleti težak čelik

i kao na livadi izmet goveda, smežurano

leže mrtvaci na trgovima grada i ponovo

biva tako kao što si napisao. Iz prostrane magle,

reci, šta te je na tu zemlju doveo?

Prorok

Bes. Da ljudsko biće

opet i od onda usamljen u vojsci pagana

koja je nalik na čoveka. – Voleo bi videti

pad grešnih tvrđava i svedočiti novim vekovima.

Pesnik

Već si se oglasio. I Gospod je rekao,

jao plenom punim tvrđavama gde kule od mrtvih

grade, ali reci, jel moguće da stolećima tako

živi u tebi bes? tako nebeskim, tvrdoglavim plamenom?

Prorok

Nekad i moja iskrivljena usta je dotaknuo

kao Izaisovog, Gospod, užarenim ugljenom

je tražio iskaz od mene, živ le bio ugalj

s kleštom anđeo držao: „ vidi, tu sam, zovi

i mene da propovedam nauk“ – rekoh za njim.

Koga Gospod jednom odabere van je vekova

i nema mira: ugalj, taj anđeoski prži mu usne.

Šta su Gospodu vekovi? samo život leptira!

Pesnik

Kako si mlad – oče! zavidim ti! Moje sićušno vreme

meriti s tvojim kako bi smeo? kao okruglog

belutka brzi tok potoka haba me zub vremena.

Prorok

Samo veruješ. Poznajem tvoje pesme. Drži te gnev.

Bliska je bes proroka i pesnika, hrana za narod,

napitak! Od toga živeti može ko živeti želi

dok ne dođe obećana zemlja mladog učenika,

rabina, koji je ispunio zakon i zaklinjanja.

Dođi, zajedno sa mnom širi taj čas se približava

zemlja se ponovo rađa. Šta su namere Gospoda? –

pitam se. Pogledaj to je ta zemlja. Polazimo, kreni

sakupiti narod, vodi svoju ženu, seci si štap.

Štap je prijatelj nomada, vidi, dodaj mi taj

neka bude moj više volim kad je čvorovit.

Lager Heidenau iznad Žagubice u brdima,

23. VIII 1944.