Bez straha

za svakoga je stvarnost

sem za onoga ko doživi

sam sebe skida telo

i rastvara se u valovima

oglasi se duša:

ne boj se dok sam s tobom

i kad više nisam s tobom kako bi se i bojao

vežba smrti je

svako spavanje

svaki grč žile

svaka strma okuka

moja ljubav biohemija

strah je refleks živca

s životinjom sam u tamnici

o meni ovisi kako ću ga vaspitati

kad sam već dotle stigao

da se od ničega ne bojim

radost i bol jednako su mi drage

u svakom trenutku prihvatam

i celivam smrt

jer nema te vrste smrti

ispred koje bi mi se srce ustuknuo

moja pesma na tebe kao na razapetoj žici

iznad provalije visi

kao kamen podupirač na trošni zid

misao se privikava

prolaženju

držati težinu srušenog rudnika straha

unutra u  zidu uglja pre zgnječenja

i razgraditi zid

koji se na nas srušio

jer iza mrklocrnog zida uglja svetlost je

jer iza mrklocrnog zida uglja dan je

jer iza mrklocrnog zida uglja život te čeka

preko prozora tamnice

napaćena nebeso

otvoren pozivu daljine

robovi na tebe paze