岁月流逝，往复匆匆。你已

Godine došle, prošle, ti izosta

从我的记忆中剥落；心底里

iz uspomena mojih, izblijeđe

你的画像已然褪色，那曾刻骨的

u mom srcu tvoj lik, zasjenjen je

肩头弧线也渐趋模糊。你的声音

luk ramena tvoga, već odblebđe

早已远逝，而我并未追随你

tvoj glas, ja nisam pošao za tobom

遁入生命那愈发幽深的荒林。

kroz sve gušću šumu životnu.

如今，我可以平静地唤出你的姓名

Danas već mirno izgovaram ti ime,

如今，我也不会因你的目光而颤栗，

danas na pogled ne zadrhtim tvoj,

如今我知，你不过是众生中平凡的一个

danas već znam: ti jedna si od mnogih

知那青春不过是场荒唐。噢，可是——

i da je mladost ludost, al ipak

我的心啊，别以为这一切皆是徒劳，

ne vjerujj, srce, da je to zalud bi

别以为这一切已全然逝去——噢，千万别信！

i da sve propalo je, o, ne vjeruj,

因为你依然活在那每一个——

jer živiš ti u nemarno svezanoj

歪掉的领带结里，和我说错的字句里

kravati mojoj, u zbunjenoj riječi,

活在每一次局促的问候里

u svakom pogledu rastresenom,

活在每一封被我撕碎的信件里

u svakom pismu mom poderanom,

活在我整段挫败的人生里

u cijelom promašenom životu

你活着，并永恒地施以统治。阿门。

živiš i vladaš mnome vječno. Amen.