Tu i tamo/ Četrdeset mojih cigara

Užasno je tamo, ali je dobro to što

brzo mogu otići. Užasno je tu, ali je

dobro da odavde bar ne moram

otići. Na sve sam kivan: golubovi su

navikli na našeg psa, supruga

mi hrani ih, evo dolaze, zulumćare,

sad ja vodim našeg psa. Nema nikakvog

značaja ali me tišti. Šta

želi mod mene bilo ko bilo šta? Ja na tradicionalnoj

pripovetci radim, tamo neko

to piše, recimo, negde, gde

ide, stiže, to piše: ni videti

vas ne želim, ovo i ono. Onda rez,

u jednom bircuzu ga vidimo ponovo,

upoznao se sa nekom devojkom. No, sad

kako dalje? Tamošnjima baš briga

za sve, njemu je već čengel, ili baš

sve shvaća? Zašto je išao? Šta žele od njega,

možda nešto saznati? Saznaćemo? Želimo li

uopšte? Osnova događaja je dobar povod

da se svašta ispriča, sistematično,

napetost stvara kad nadugo o nečem

drugom se priča, da ta figura i

ta devojka, ili ko i zašto je u pozadini.

Kao Longčemp u tvemisiji: sve je jarko zeleno,

ovako nečemu dobro pristaje sirova boja naranče

s uljanim pastelom. Sa tribina pola Pariza se vidi,

gledaj, kaže figura. Odbacim čik.