Dušom nov jezik stvaram

Dušom nov jezik stvaram

jer sad razgovetnije jasnije želim

govoriti onima koji se sa zvezde približavaju

da to što prema njima

ljudskim glasom zrači ima svoju težinu

čime bi svakog od njih ubediti trebao

otvorenim očima nek se samo na tren okrene

i leđima zaklonjenu svetlost do naših lica ponovo puštajući

nek između nas zagleda

nismo izvitopereni

nije đavo epohe što su naše duše crnije

na mestu naših srca nije užasna zaraza

mi tek sedimo stojimo koračamo razgledamo

potom govorimo

kao oni koji znaju gde je istinski plamen

i ispred njega stavljeni naši mali i veliki poslovi kakvi su

pa shvatimo jedan drugog

lomača podjednako može biti sastavljena

i ovako i onako