Stari Ciganin

Sviraj, Cigo, ispio si svoje,

I ne kradi dane tako pusto;

Čemu mis΄o na hlebu i vodi,

U studen pehar lij vino gusto.

Tako život naše dane niže,

Čas nas ledi, čas ognjem sažiže;

Gudi, pesme dok ne zgasne slap,

Dok gudalo ne postane štap;

Srce i čaša puni su jada,

Sviraj, Cigo, nek nam sine nada!

Nek krv ti uzavre ko vrtlog brz,

Nek ti mozak u lobanji skače,

Nek ti oči gore ko kometa,

Nek jeknu žice od bure jače,

I ko grâd tvrdo, ko teška kletva –

Joj, propade gorka ljudska žetva.

Gudi, pesme dok ne zgasne slap,

Dok gudalo ne postane štap;

Srce i čaša puni su jada,

Sviraj, Cigo, nek nam sine nada!

Uči pesmu od pomamane bure,

Koja stenje, urla, plače, gudi,

Čupa stabla i brodove lomi,

Gasi život zverinja i ljudi;

rat se vodi i nesreće graju,

Gudi, pesme dok ne zgasne slap,

Dok gudalo ne postane štap;

Srce i čaša puni su jada,

Sviraj, Cigo, nek nam sine nada!

Čiji beše taj uzdah prigušen,

Ko nariče, kog je tuga takla?

Ko klopara na nebeskom svodu,

Ko to jeca ko mlin usred pakla?

Demon,srce, luda duša neka,

Mrtve vojske il nada daleka?

Gudi, pesme dok ne zgasne slap,

Dok gudalo ne postane štap;

Srce i čaša puni su jada,

Sviraj, Cigo, nek nam sine nada!

Ko da opet nad pustarom ječe

Pobunjenog ljudstva divlji jadi,

Bratoubilačkog štapa zamah,

Posmrtna reč prvoj siročadi,

Lepet kragulja, zloslutne pratnje,

I Prometeja večite patnje.

Gudi, pesme dok ne zgasne slap,

Dok gudalo ne postane štap;

Srce i čaša puni su jada,

Sviraj, Cigo, nek nam sine nada!

Slepa zvezda, ova jadna Zemlja,

Nek se vrti sred svog gorkog soka,

Od greha i besa pustih sanja

Nek je bura očisti žestoka,

Nek dođe Nojeva barka sveta

U kojoj je seme novog sveta.

Gudi, pesme dok ne zgasne slap,

Dok gudalo ne postane štap;

Srce i čaša puni su jada,

Sviraj, Cigo, nek nam sine nada!

Sviraj, al ne! – nek utihnu žice!

Još će biti praznika i danâ,

Kad utihnu besovi oluje

A čegrsti izdahnu od rana:

Tad zagudi dušom punom žara,

Da ti pesma bogove očara.

Tad ti uzmi gudalo u ruke

I s mrgodnog čela zbriši muke.

Nek od vina sreće srce gori,

Sviraj, nek te jad sveta ne mori!