Uspavana Venera

Venera u šumi živi.

Od dlana još klizava

Kvaka prozora

Na zid senu oblika roga baca,

Kako iza zavese

Venera proviri

U polusnu smatra

Da je ta senka jelenak

I dok je na drugu stranu okrenula

Sa osmehom na licu konstatirala:

Kao buba bila bi ogromna

A kao kvaka tolika je kolika je.

Zastor od muslina

Mogao bi lelujava odaliska biti

Ali oble forme nedostaju.

Saksija božićne zvezde

I u jabuci je saksija božićne zvezde:

Tolika je kolika je.

Ako je prozor koji na šumu gleda otvoren

Jastuk Venere je slobodan plen sveta:

Na njeno uspavljeno čelo leptir sleti

I ona na svoj predhodan život misli

U kojem nije Venera nego je leptir bila.

Iznad njenog čela

Zavodljive crte se pojavljuju,

Ko je s njom u uličnoj vrevi očijukivao

Venerino prepodne je uzburkao.

Šta je ako i to krivo shvati:

Ona tu otkriveno leži,

Ali taj mladić unutar granica

Budnosti ne postoji?

Ranije je u takvim slučajevima na balkon stupila

Da tananu

Cigaru zapali.

Sad lice vlažnim dlanom prekriva.

Kupaona je jedina

Čistina bez utvare,

Tamo su zidne pločice hladne,

Protestantski bele.