Koren

U korenu snaga vrvi,

od kiše, zemlje celi,

san mu je snežak beli.

Iz zemlje na površ zemlje

puzi, koren je lukav,

ko uže mu je rukav.

Na rukavu crv spava,

na rukavu crv sedi,

svet u crv se promeni.

Ali koren dalje živi,

ne mari za vanjski svet

već za lišće i cvet.

Njemu se divi, hrani ga

šalje dobre sokove,

slasne, kusne sokove.

Sad sam i ja koren,

među crvima živim,

tu pesmu tamo krpim.

Cvet sam bio, koren sada,

na me crna zemlja pada,

mojoj sudbi sad je kraj

nad glavom mi pila, znaj.

Lager Heidenau iznad Žagubice u brdima,

8. VIII. 1944.