Grotlo

Sreli smo se. Susrećemo.

U trafici. Na aukciji.

Nešto si tražila. Nešto

pomeraš. Bežao bi. Ostajem.

Zapalim cigaru. Odlaziš.

Silaziš i uzletiš.

Uzletim i silazim.

Cigara. Koračaš. Koračam.

U mestu hodamo; kao ubica

gazim tvoje korake.

Cvrkut ptica je kako mi

prebacuješ da sam se rodio.

To, da tu stojimo. Potom u mrtvom kraku

jedne deonice puta počinje kotrljanje

mog brondanja, odvali se s tvojih ogromnih

udova i s onog slavodobitnog

i zaslepljujućeg nečega,

što više nisi ti.

Tvoje odbijanje, taj pohotan,

u kamen urezan zamah tako me pogađa

da mi pogled – dva belutka –

od onda se samo kotrlja, u snežnobelom

grotlu se kotrlja. Moje oči,

odskakuju oči: moje blaženstvo.