Izložba: Remek-dela Sotone

Sretan je koga rakija mami,

sretan je koga lepota

čara, sretan je svako, ko

tek detalje vidi. – Ali ako

mesto majke bog

ti je otvorio oči, tad

u smrtonosnoj tami svugde

vatra, vatra plamti,

vatra, oko tebe vatra

kruži a ti svugde

nju vidiš, pokretnog

plamena šarke,

vatru šta

pokretan čovek

širi po zemlji, morima,

samo pečal mozgom žara,

zmije vatre

vidiš u tami,

iza staklenih brda

prošlosti i budućnosti živ žar

nemirne sebičnosti, vatru,

vatru,

vatrene stubove, zlato

zlatnih poluga i vatre oružja.

Proklet si,

ako si učio videti,

proklet si

ako vidiš: Sotona

među žalom kićene

okvire smrti

vatrom kolike prljavštine boji

svoje Remek-delo, Život:

jao tebi, prosvetljenom,

jao tebi, prosvetljenom

sinu Gospoda, jao,

jer bilo gde se okreneš

na prolaznim zidovima vremena

večno je ispred tebe

plamteća izložba Čoveka:

nema za tebe

napitka što mami, lepote šta čara,

u svoje zlosutno oko zalud ćeš

kolca zabiti, prema tebi

i sa neba

konačne tame prestrašene

freske

neugasive vatre plamte.