Draga E.

Katul

Neka živimo, draga E. I ljutimo

one grozničave starce, Sunce

silazi i ujutro vaskrsne,

ali u nama nikad se ne gasi,

što je bilo, biće, jer živi.

Neka živimo, draga E., jer večna noć

ne postoji, i nema večnog sna,

što se gasi još osvane,

možda ujutro oživi, ali mi?

ako broj naših dana na više hiljada

naraste, ako naša reč ni groša

ne vredi, ako se u računicu

upetljamo, tada dva smrknuta

starca neka ne žeste, briga

nas šta pričaju, jer Sunce

silazi i izlazi i mi živimo

i živećemo, draga E.