Crtež smrti

Ko ovog, ko onog.

Strahujemo se, spremamo –

Ko bi verovao,

kao sa rolne

odmota nam se život!

Nadao sam se u urednom

vrtu ću se poezijom baviti;

preturam, kao starac u drvari.

Ne ovako,

stvari uzele drugi tok,

ali kako je, tako je, dobro je.

Nisu doživljene sveže letnje večeri,

samo starost, drhtava, iznenadna.

Ali u poznatu ulicu tako svraćam,

da do stajališta već ne. I znam –