Budna slika sna sa Majom, detetom

Nevažeći broj lične karte u leđa ti je utisnut,

poput karbida se dvorište zapali.

Dete ponovo se diže u krevetu, o ukradenom

biciklu i načelniku policije sanja

ko u zlatnoj kacigi i uniformi rečne mornarice

kradljivca bicikla na stratište šalje.

U jutarnjen Stiksu sumorno

veslamo za slast.

U dvorištu glas starice krešti,

naši snovi na truloj bundevi gaze.

Volim te, milo moja

očima vatre me gledaš,

u tvom pogledu vatra šikare. Paljevina

na memljivoj plahti.

Vlažni zidovi

ljubavnu patnju znoje,

provri naš frižider.

Margarin se u zlatnom papiru usijava.

Zora

je spremna za bakrač. Ni ti me nećeš spasiti.

Odbrojava merač gasa. Kupaš se. Čekaju te

deca. Kako možeš pogledati njih?

Uvek o tome razmišljam. Ja ne znam...

ne zanima me... Život međusobno

sredimo, posle nek navalimo jedan na drugog,

mrtvac na mrtvaca, u žurbi, u raspadu.