Bleda sena pod kožom

Među crnim zidovima proziran lav,

kad te oslovljavam u srcu ispeglano odelo nosim,

ne smem na tebe misliti čeka me posao, ti plešeš,

nemam šta u usta staviti i živeću još dugo,

5. nedelja je da ne znam šta je s tobom

vreme na jarkocrvenim drvenim nogama prohujalo

ceste se ispod snega priljubile,

ne znam dal te čovek može voleti?

nemi crnci vuku figure za tvoje odavno stišane reči.

januara 1927.