Zlatna kiša

Topi se

Zalud je sedeo nedeljama ispred zavese

verovao sati su duži

Ali oni nisu se produžili

Odjednom mu je postalo dosadno

Prozor na ulicu napola spuštena zavesa

Ponovo je pored prozora

Vlasnik sivog kaputa u sivom kaputu

Inače bio je dobronameran

Nešto manje osnova

Ono o čemu malo kasnije govori neopisivo je

Ućutka me sram ne govorim istinu

Toliko ni ne smem tvrditi ali dovoljan je jedan znak

Umesto odlaska kraj njegovog savetovanja tu

Lupajućim srcem čekao.