Vernost

Čitav svet se budi u toj zori,

buđenje sunca i dana, poziv na pir,

nepomično, zauvek sam te zagrlila

i kao vernost, dan će večan biti.

Plačući bi kriknula, buđenje,

da vidiš i osetiš utehu, živi smo;

tratina, gore, reke ove planete

i sjaj svemira, svi zbore isto to.

Rađanje je u toj dvostrukoj zori,

gledaj, budi se isto to nebo,

nepomično, ja sam ta koja te grli

i sjaji, sjaji isto to nebo.

Sviće. I da me ljubljeni zadrži,

ja sjajim. I više neću zaspati.