Varvarska molitva

Kamenu sa neizravnavanim borama,

steno sa majčinskom svetlošću

primi me ponovo u svoju maternicu.

Moje rođenje omaška je bila;

ja sam svet hteo biti:

istovremeno lav i koren,

zaljubljena zver, smeškajući sneg,

misao vetra i raspršena

mrlja mastila visine –

a postao čovek koji u oblaku nestaje,

kralj jedine ceste,

muškarac s zvezdom pepela

i što u sebi sjedinim

odmah me deli jer je prolazno,

tek moju požudu budi…

Kamenu sa neizravnavanim borama,

steno sa majčinskom svetlošću

pred pragom tvoje maternice stojim.