U tom polumraku

Ko tu sedi, ko tu sedi,

u polumraku tom,

možda smrt uvežbava,

da tek postoji, otvorenim očima,

otpalom bradom,

polumrak iz njegovog tela provejava,

užurban, živ sat, u koga

smrt i njena sena se vraća

da bi se ponovo rodila i umrla,

ko je taj ko

već ni tu, ni tamo, nikamo ne pripada?!