Umesto ars poetike

Željezno kopčo lobanje,

glorijo tame,

otkidam te s moje glave!

I ako te moja koža ne pušta,

oderaću

i baciću na dnu ćerpičjame.

Oči moji samo u novim zracima se kupaju.

Kosti svaku neobojenu boju

odbijaju.

Na dlanu mi žar Sunca gori.

Naše senke glasno proklinjem

i protiv naše

preostale bede sečivo oštrim.