Skut

bezvremešna prašina sipi valjda ni ne čujem

samo promaja šuška u ledenoj sobi

a prašina se gomila sve prekriva

prašina grada pada preko sita

obasipa knjigu sliku tamu polica

lampe sijalice sag furunu

njegov ogavan samt tako mi se lepi na prste kosu

dlan kao da neko u tome uživa

šta mogu katkad obrišem zabadava

u tom svetu prašine skaki pokret je badava

i znam negde nas kristalno čist oštar zrak čeka

koji put još čeznem za tim al ponestaje snaga

„nazireš li tamo već zima vlada?“*

pred očima mi je skut od guste prašine tkana

*Stih iz pesme „Krajem septembra“ Šandora Petefija (prevod F. I.)