Samo mala Tit*…

Ferenc Mora na odru

Tvom zadnjem ovozemaljskom danu

samo ti je doticaj leptira,

male Tit falio.

Zatvoreno u klade običaja i pristojnosti

samo ona nije mogla

do tvog cvećem krcatog odra,

jezikom naših predaka

castrum doloris-a,

kuće bola

stići: Vila Jelena sa obale jezera

leta tridesetdruge.

Tvoje krhko,

do šljivovraga osušeno telo,

te snežnobeli uvojak

oblika golubovog krila

zalud je čekao-čekao

ispod kubeta muzeja

da žena-tuđa tvoja žena uđe

i tvom telu toplinu njene

zaljubljene ruke zadnji put da.

Ovako je krenuo, drhteći,

sin Martona More

na zadnje putovanje.

*Mađarski pisac Ferenc Mora (Móra Ferenc) svoju zadnju ljubav, udanu Ilonu Kalmar (Kalmár Ilona – Kica) od milja oslovljavao sa „mala Tit” (kis Tit). Njegove, decenijama zatajene, njoj pisane ljubavne pesme nedavno su izdane pod naslovom „Knjiga bez naslova”(Címtelen könyv).