Plačna-šerna Marija

Sa detencetom u naručju o suznoj Mariji pričali:

plače Sveta Devica dok deteta hrani.

Znak je to svetu da svakoga pre ili kasnije

sustiže sudba, ko može neka sa spasi.

Hrlili u crkvu usred bela dana čudo videti,

ispod lakata, iznad ramena, na prstima stojeći buljili sliku,

nismo puno videli, ustvari levo-desno, napred-nazad,

samo se masa pomerala, pomno promatrajući oživljenu priču.

Promatrao lice, oči Marije, ali mesto tuge

prema meni vragolastu iskru svetla bacila:

dok je narod njen čudotvoran jecaj zanešeno blagoslovio,

krasna pojava na mene saučesnički namignula.

U mislima, gde su lepojke vrvele,

na nekom šetalištu se kretao,

ali zalud – u svakom licu

samo jedan mig video: Njeno.

Od onda bilo kako mi je život prolazio,

verovao u meni upućenom tajanstvenom signalu,

legende uvek o uplakanoj Mariji pričale,

a samo jedna živahna majka mi je u sećanju

kako na grudima prozirnu, mekanu

svilu otkrivši, svom gladnom detetu život nudi,

njen mig me katkad nervira, katkad na strpljenje poziva:

milost deliš smešeći-plačući!

Mijercureja Čuk, 27. septembra 2015.

Iz ciklusa u pripremi: Izmišljene priče.