Osam redova

Opet iskrvari jedan dan. Čujem

kako zabruji nevidljivo zvono smrti,

svež vetar leptire i cveća

straši u krilu svetla meseca.

Na rubu mosta mladi par stoji

ispod njih duboka reka kao da je sudba.

Tišina. U tom tužnom čašu ne samo latica ruže,

i krilo dobre nade opada.