Orfej i Euridika

Varijacije po Rilkeu –

I.

Idi, Euridika.

Ništa ne očekuj od mene,

nemoj se ponižavati –

nemoj.

Ne vredi.

Mada si nekad

ambra mog kreveta bila,

iz tvog mrtvačkog

plašta

rasplesti te neću.

Lažne legende

razbijajući širim:

lagane korake moje

okovati ne može niko.

Ni ti.

Ionako si navikla,

da si na onoj strani.

Ne, nemam

nikakve veze s tobom.

Tvoja smrt nije

moja smrt.

Pa ostani koren.

Ne zbog milosti

bogova,

ne zbog tebe, tebi –

sebi igram.

II.

Vidiš, Euridika:

mada je Orfej

ostao nem,

ti si se iz mračnih predela

Podzemlja uzdigla,

i s tvog tela trag samrtnog

okova polako nestaje...

Ipak, pametnije je ako se

s tvojom snagom ne hvališ.

Jer put sina Trakije

ko o tebi jedva nešto zna neka

samo par koraka dalje odnese:

Propasćeš zauvek.

III.

Vidiš,

ni lira, ni pesma

nije potrebna zato

da se vratim;

ni toliko,

da tvoje reči

luk formiraju.

Dovoljno je da na rubu

tvojih umornih dana

mesto mi daješ,

i život u svaki vlas

moje lepršave ambra-kose

ponovo se raširi.