Nož za kalemljenje

nekoj drugoj budi neveran

ljubav zaboravljivim avanturama

progonim u govorljivom manjku tvom

uzdržano postojim

beton vatromet naše godišnjice obasjava

ime ti sivom sivo pišem tek te ja

vidim moja samoća uz tvoje se privija

u tako vlažnom vremenu toplina obora treba

grad u tvojoj načujnosti se gubi

kakva sila drži na uzdi ljut valomet

Jezera koja bi tvoju uspomenu sa postolja

srušila tvoje reči niko ne oživljava

i tvoj glas planinama ne daruje

lice mi potraga brazda ali nalazim

te u otpuštanju prepoznaješ li me

u suncokretima od čekanja iscrpljenima

u robovskim pogledima ruža za grudu vezanih

u pesmi kiše koja rano umrle narcise oplakuje

u junačkom spevu zumdarača

kad ćeš li svoju namenu izgubiti

kao oštar nož za kalemljenje

u rukama od starosti nemoćnog vrtlara