Nov maj

Tako je na srcu moje reči tiha,

Blaga molitva, ako ti ne smeta:

Zanatlija sam, limar,

ali kad me zagušljive

misli šamaraju;

Ja taj nisam.

U odavno potonulom i bezbrižnom

rasuđivanju mom obraćam pažnju još.

Kao zločest dečak, ko je nestašan,

Kome ne smeta darmar.

Kao onaj ko zbog svojih oplakivanja,

Zbog vlastite nemosti koji put zajeca.

Koji put se osvestim.

Uzburkaju me praskozorja.

Tako osaćam da Dan jada.

I blažena tišina samoće me doziva:

Čovek sam a ne Cigančina.