Obris

Još petnajst minuta i kreće bus,

dotle uspeću možda napisati,

biću dotle gotov s tim,

završiću i tu strofu. Na koncu konca

i petnajst minuta je dovoljno za jednu pesmu,

ako već u glavi postoji, samo je pitanje reda vožnje,

kreće i stiže. Mogao bi niz drvenih stepenica otrčati,

odavde sa drugog, dva minuta, i lift je u upotrebi,

ali u njemu uvek nešto vuku,

upravo sad metafore za otvaranje večernje izložbe,

ili kuvarica samo na svetlo dođe

da u dvorištu zapali jednu cigaru

gde osim nje nema ni jednog umetničkog predmeta,

hvatam svoju torbu, unutra

kišna kabanica, mapa, nekoliko listova

i jedna olovka da dok bus stiže,

ili u autobusu makar da suštinu napišem

od onoga što ustvari tu i sad

se sprema.