Nostalgija

Jednog dana lokalnim vozom idemo kući,

ništa drugo, tek stare izraze nosimo,

pa na prozor crtamo i pevamo

i svako, ko silazi otpozdravlja;

jednog dana stižemo kući, niko nas ne pogleda,

samo znaju: tamo smo,

ne trebam se stiditi zbog svoje ruke

jer iskrivljeno u krilo mi pada;

jednog dana idemo kući,

bol nas kući nosi,

podočnjaci pozdravljaju,

u grlu nam je okus poznate vode;

jednog dana stižemo kući sa dve šake izraza

i na jednom usevu krompira se srušimo.