Moji zamršeni strahovi

Poput deteta glasno plačem

a i tiho

suvim besuznim očima kao neka starica

i kako muškarci običavaju

iznutra jecati

svakodnevno već te ne mogu zahtevno

voleti

ako te mornim rukama zagrlim

valjda  osećaš zebnju

moji zamršeni strahovi

na mom stolu nekad slasnim vinom pun

napušten krčag

na mestu mog srca prazno vreteno

i tek mi mozak udara