Ljubav, ljubav

Čekao sam te, devojčico, otvorenom kapijom i upaljenom sijalicom te čekao.

Pa sedi, golubico moja, kao da si kod kuće,

još udobnije, jer ta kuća je bez oca i bez majke

i ova kuća je ta o kojoj tokom tvojih dugačkih snova sanjala.

Ti stojiš ispred ogledala, tvoj miris se širi u zraku

i ti razbiješ tišinu iz zamračenog ugla.

Čitav dan radio i vidi, sad sam tvoja.

Blago pitam: rado li sedneš kraj mene pored stola?

Uistinu blago pitam: dal bi smela skinuti pred mnom do vrata zakopčanu bluzu,

široku suknju i debelu, zimsku čarapu?

Al ni nemoj odgovoriti. Ako si već došla, tu si,

i ako si tu, onda si moja, moja mila!