Krvna slika

Žensko telo mesečno krvari,

oseća se po mirisu krvi,

očisti se, iz sebe

se ponovo rađa,

za borbu,

za mir

niko joj nije potreban,

odrasteći začetnica je postala,

muškarac ju butinama hvata,

takmiči se s njim,

da bi sebe s njim

izgubila,

muškarcu korota treba,

žena sa zadovoljstvom davi

i mazi,

ovisi o trenu,

žrtvuje i želi,

za život je dovoljno jaka,

muškarac ženu zbog toga

pljačka,

igre rata

bez anestezije,

ko će duže izdržati, kao

i odrezano uvo

gluho boli

i rukama polipa

osećaje mami,

rane amputacije nosa,

žena zajedno sa donjim vešom

svakog dana se očisti,

svakodnevno ide do bunara

da trpi,

da vodu života crpi,

da kad u dubinu bunara gleda

ne skoči, možda

nju muškarac kod kuće čeka,

kao ispred tv,

iće, piće,

ako nije dovoljno

vlastito more krvarećih rana

zajedno odmeravaju,

taj pejzaž

u sklladu je sa ženskom lepotom,

iskrvariti,

mesečno vaskrsnuti,

muškarca u životu to drži,

dok u ženi

zbog jedne druge

ne izdahne,

žena biće nejaka,

ali vaskrsne,

rutina je to,

krv

krv zahteva,

može se ponovo ljubiti te

gladna je

i do bunara ide

da žeđ gasi,

svoj odraz u toj vodi

pere

i pojas kreposti odveže,

koristi, priušti,

polako ljubi,

posao života zaključi,

lepa je njena borba,

mesecima ne krvari,

uzvišeno je rađanje,

ni jednog muškarca

više od svog deteta voleti ne može,

zbog prinove nove borbe prihvaća

sve dok u njoj krv kola,

živi i umire u nadi

da će taj rat prestati.