juče su tu stajali

kad je tišina sama sebe prožderala,

niz isprekihutih bedastih

tragova:

u podnožju mojih dečačkih žarkih

strahovanja, moji protekli memljivo

sjajni dani.

lica optočena jedva primetnim, u tami

prokrvljenim stigmama.

od onda što šta se desilo. opet sam odlutao.

ne, ne, nisam se još navikao

da žilavo trpim,

uglavnom sam zdrav, radno sposoban,

i nisam previše

nikakav.