Ispod suknje jedne meduze

„Zbog čega su kitovi tako tužni?” –

Pitala me je kćerka kad je ispod

Plastičnog zvona Zoološkog vrta

Pesmu kita prvi put čula.

Ispod zvona smo stajali

Kao u nekom zvonu što se u okean spušta,

Kao u nekom mehuru,

Kao ispod staklene suknje neke meduze.

„Zbog čega su kitovi tako tužni?”

U tom trenu nisam znao šta bi odgovorio,

Ali sad već odgovor znam:

Jer im je srce prevelik.