Iza prolaznika

Stade cesta. Ode putnik. Već ne razume

glas što iznad njega neuhvatljivo lebdi

svi ga poznajemo

ipak stran je svaki njemu upućen pogled

kad su se vrata iza njega zatvorile

pogledali smo se i primetili, manje nas je za jedan

tad na njegove nepoznate ceste mislili

na zidove kuće gradove među kojima korača

i na kapije ispred kojih staće: otvoriće li se pred njim

da njegovu kob prihvate

pa smo uzeli u ruke alate

dani su se iznad nas sklopili

na naše označene ceste mislili

i na posao što svakog dana na kušnju nas stavi

naše oči ti utezi opteretili

i sad sem mene niko za njim ne gleda

vidim ga na cesti sa pognutom glavom

prema nama se kreće ipak od nas sve više se udaljava

lice mu iz odjeka njegovih udaljavajućih koraka

stvorena magla prekriva

među pljuskovima šumama jatima nemih ptica selica

ko gleda za onim ko odlazi

1930