Beseda u sumraku

Čvrstom rukom odreši sa mene

žudnju, čežnju.

Moju žurnu težnju

u hladan pesak uguši.

Cesta na blatnjavoj obali

ama baš nigde ne vodi.

Pomozi da budem neprimetna.

Primi k Sebi moje oči

nek ne vidim na što bi mogli

zagristi, nek ne poželim

formu, svirku. Nek ne osmelim

slast trenutka okusiti.

Nauči me nehaj podneti

a nadu u pokretu ne čekati.

Jer ljubav je nepomična,

pokretu je samo razlog, svrha

i bezvremena, bez nastojanja.

Dok reč sečivom para.

Jer sam u plamtećim gradovima živela

i preko vatrenih zidova prešla.

Nek sad ne tražim ni utočište,

omogući da Te ne oslovim.

Nek tvoj dlan ne bude sklonište,

u tvoju nežnost nisam imala poverenje.

Budi svirep, tek ostavi me samu.

I ako sam tvojim iskušenjima odgovarala,

onda ostavi za mene jednu praznu tačku

u tvom vetrom presvođenom belom prostranstvu.