Bezimeni

ti to ne znaš niti možeš znati

iako su te na sve naučili

to su prešuteli

ne vidiš ne čuješ ne osećaš

bezimenog – u uglu se skriva

bore usta tamom puni

produbljuje crte

ispunjava udubljenja predmeta

iz sklopljene sene rasprsnute svetlosti

crno i belo maše

ti to ne znaš niti možeš znati

na to te nisu učili u školi

o tome u dobroobaveštenim krugovima se ne priča

ali sutra ili prekosutra

možda već večeras

uhvatiš se za glavu kao da te je krhotina granata pogodila

iz tvog grla jecaj se izbija

i odjedanput sve znaš i vidiš i čuješ i shvaćaš