Tiranin

Zauvek je potonuo. Bez ikakve dvojbe.

Nikad nije bilo ružnije smrti

nikad nepopustljivije mržnje

kukavice su ga izneverili

a izmećari izdali.

Istupio je iz šuma zastava

i pogibeljno urlao i besneo

dao je pogubiti one koji su oči imali

dao je pogubiti one koji su uši imali

krv jednog čitavog naroda

a na kraju zgaženo leži

u snegu, u mokraći ili ispod užarenih ruševina.

Dal se ispaštao, ako se ubio

dal je grešnik, ko ga je ubio

bez hajkom ispunjenih dana

i zastrašujućih noći

dal je svet siromašniji?

Ne! Ne!

Crno nebo sad se raspolovi.

Sad počinje klijanje

Novog žita.